O projektu

Ukratko

Donator: Evropska unija (EU)

Budžet: 12 miliona evra

Institucije korisnici: Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije sa svojom mrežom okružnih zavoda za javno zdravlje, ustanove primarne zdravstvene zaštite, Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije, Republički geodetski zavod.

Projekat sprovodi: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO)

Trajanje projekta: februar 2023 – februar 2027. godine.

Cilj: Poboljšanje otpornosti sistema javnog zdravlja u Srbiji i kapaciteta za odgovor na pretnje po javno zdravlje, u skladu sa EU i međunarodnim standardima.

Kontekst

Sa strukturom zdravstvenog sistema koja se sastoji od 158 ustanova primarne zdravstvene zaštite u svakoj od opština, Srbija poseduje solidnu osnovu za reagovanje u mogućim vanrednim situacijama i što se moglo videti tokom odgovora na COVID-19 pandemiju.

Međutim, postoji potreba za izgradnjom jače povezanosti sistema javnog zdravlja sa nadležnim nacionalnim institucijama i partnerima na lokalnom nivou, uključujući sektor civilnog društva, zarad bolje reakcije u vanrednim situacijama. Kapacitet Srbije za nadzor i odgovor na ozbiljne zdravstvene pretnje prekograničnog karaktera, uključujući zarazne bolesti, je i dalje ograničen i treba mu modernizacija. Dalji napori su potrebni na razvoju standarda i procedura za korišćenje laboratorijskih podataka pri nadzoru nad zaraznim bolestima, kao i unapređenju kvaliteta sistema upravljanja biološkom bezbednošću i sigurnošću, kao i jačanja dijagnostičkih kapaciteta. Državni organi aktivno rade na uspostavljanju centralizovanog zdravstvenog informacionog i komunikacionih sistema, u čemu im je potrebna dodatna podrška.

 

Očekivani rezultati:

• 3 laboratorije u Zavodima za javno zdravlje u Beogradu, Nišu i Kragujevcu rekonstruisane i opremljene u skladu sa standardima nivoa biološke bezbednosti 2/2+.

• Izrađene procedure i obučeno osoblje zavoda za javno zdravlje za primenu Sistema upravljanje kvalitetom u laboratorijama (LQMS) u svakodnevnom radu.

• Izrađene procedure za reagovanje zdravstvenog sistema u vanrednim situacijama na nacionalnom i lokalnom nivou.

• Zdravstveni radnici, uključujući sanitarne inspektore, na nacionalnom i lokalnom nivou, obučeni za upravljanje zdravstvenim vanrednim situacijama i pružanje psiho-socijalne podrške građanima pogođenim zdravstvenim krizama.

• Registar rizika od katastrofa nadograđen sa rizicima po javno zdravlje vodi ka boljoj pripremljenosti na vanredne situacije.

• Uspostavljen Zdravstveni informacioni sistem kroz nadogradnju Sistema elektronskih zdravstvenih kartona sa fokusom na nadzor zaraznih bolesti.

• Implementirana e-Zdravlje platforma i sprovedena obuka za osoblje zavoda za javno zdravlje i građana.

• Sproveden plan za komunikaciju o rizicima i angažovanju zajednica (RCCE) i testiran kroz treninge i simulacione vežbe (SimEx).

• Organizovani događaji za građane u cilju podizanja svesti o zdravstvenim opasnostima i njihovom ponašanju tokom vanredne situacije.